Naša zemlja je kolevka nekih od najvećih umova koji su svojim izumima, dostignućima i delima zadužili ceo svet, a mnogi njihovi pronalasci i i naučni radovi se danas koriste kao osnov i uporište u studijama različitih disciplina.

Državni fakulteti, i strani i domaći, bili su odgovorni za oblikovanje ovih velikih umova i njihovo usmeravanje na različitim poljima nauke, gde su uspeli da nam približe približe zakone sveta koji nas okružuje. U nastavku saznajte koji su to neki od najvećih naučnika današnjice potekli iz Srbije, i kako su nas sve zadužili.

Nikola Tesla

Nikola Tesla spada u najveće umove današnjice, globalno gledano, i to sa razlogom. Osim u našoj zemlji, njegovo imenu je odata počast ne samo otvaranjem muzeja, podizanjem spomenika ili u nazivima ulica, već i u gestovima poput naziva Ilon Maskove kompanije “Tesla”.

Malo je reći da je Tesla zaslužio sve ove počasti, jer je to najmanje kako mu se kao čovečanstvo možemo odužiti. Nikola Tesla je bio srpski fizičar i izumitelj rođen 1856. godine u selu Smiljan, na teritoriji današnje Hrvatske. Svoje obrazovni put je počeo upravo u svom selu, gde je završio osnovnu školu.

Srednju školu je završio u Višoj realnoj gimnaziji u Karlovcima, gde je zahvaljujući svom profesoru fizike oformio interesovanje za struju. Procvat u proučavanju struje je dočekao u SAD-u, gde ga je odveo menadžer Tomasa Edisona, koji ga je i primetio.

Svoje najznačajnije pronalaske je izumeo upravo u Americi, a među otkrića od najvećeg značaja spadaju naizmenična struja koja je odgovorna ze revoluciju u industriji, x-zraci, radio, neonsko svetlo, trofazna struja i bežična komunikacija. 

Teslina struja, kako je još nazivaju, ima višu frekvenciju od uobičajene, zbog čega nije bila štetna za ljudsko telo, pa je zbog toga našla svoju primenu u medicini. Tokom svog radnog vremena se suočio sa nepravednim oduzimanjem zasluga, ali danas se sve veći broj akademskih krugova zalaže da se da zasluženi pomen Teslinoj nauci i dostignućima.

Milutin Milanković 

Milutin Milanković je bio prvi doktor tehničkih nauka u Srbiji, i takođe jedan od najcitiranijih naučnika na svetu. Najpoznatiji je po svojoj naučnoj monografiji “Matematička teorija termičkih fenomena uzrokovana sunčevim zračenjem” gde je predstavio solarnu krivu, a pored astronomije, bavio se i matematikom i fizikom.

Milanković je poznat još i kao tvorac teorije ledenih doba, koja je kasnije postala poznata kao Milankovićevi ciklusi. Ova teorija povezuje varijaciju zemljine orbite i dugoročne klimatske promene koja je imala ogroman značaj za nauke poput geografije, geologije i arheologije. 

Milaknović je takođe čuven i po predlogu reforme gregorijanskog i julijanskog kalendara, koji je imao za cilj stvaranje ujedinjenog, do sad najpreciznijeg kalendara, nazvanog Milankovićev kalendar. Nažalost, ova reforma nikad nije uzela maha uprkos sveopšteg prihvatanja od strane članica Svepravoslavnog kongresa, održanog u Istanbulu 1923. godine. 

Mihajlo Pupin 

Ovaj naučnik je rođen 4. oktobra 1654. godine u banatskom selu Idvor, a slavu je stekao odlaskom na zapad, gde je držao časove matematike i učio jezike istovremeno, i tako uspeo da stekne znanje i sredstva za školovanje. Uspeo je da kao stipendista završi osnovne studije matematike i fizike na prestižnom univerzitetu Kolumbija, nakon čega nastavlja studije na univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji. 

Mihajlo Pupin je zaslužan za veliki broj naučnih radova i dostignuća, od kojih su od najvećeg značaja Pupinovi kalemovi. Ovo otkriće je u svetu poznato kao Pupinova teorija iz 1896. godine, i zaslužna je za rešavanje problema povećanja dometa prostiranja telefonskih struja. Ovo je rešeno zahvaljujjući postavljanju induktivnih kalemova na tačno određenim rastojanjima duž vodova, čime je rešen i problem šuma na vezi. 

Svoju profesorsku karijeru je započeo upravo na Kolumbiji, gde je radio praktično celog života. 

Ova lista zaslužuje da bude mnogo veća, ali pokušali smo da vam približimo neka od najzvučnijih imena nauke koja su svojim radom i otkrićima obogatila i unapredila svetsku nauku, ali učinila njihovu rodnu zemlju neizmerno ponosnom.