O kompaniji

Imati dobro vino podrazumeva da pre toga imate dobro grožđe. Baš iz tog razloga se u našoj porodici već decenijama posebno vodi računa o tome gde se i kada kupuju parcele na kojima će nići novi zasadi vinograda. „Nekada su putopisci, na putu od Beča ka Carigradu, pisali da se na obali Dunava, na obroncima Fruške gore, nalazi jedan gradić, Karom (staro ime Sr. Karlovaca) i da dotle nisu pili lepša i čistija, odnegovana vina. I mislim da su bili u pravu, jer mi smo na Bogom danom mestu, obronku Fruške gore, na obali Dunava, na nekoj sredokraći između juga i severa. Naime, jugu fali kiselina, severu šećer, a mi u sredini imamo sve. E, sad samo to treba iskoristiti”, učio nas je deda Slavko.

Prvi vinograd kupljen je davne 1801. godine. Tada je važilo neko nepisano pravilo da jedna porodica može lepo da živi ako u posedu ima 2 hektara vinograda sa koga bere grožđe, prerađuje ga u vino i prodaje. Vinogradi su se prvih 100 godina širili onoliko koliko se širila i porodica. U periodu nakon II svetskog rata, uspeh je bio sačuvati postojeće. Mnogi su ih tada prodavali ili sadili nekom drugom kulturom. Ne i naša porodica. Naši preci su razmišljali dugoročno…

Danas, u posedu imamo 14 hektara vinograda: 11,5 u rodu i 2,5 u pripremi. Najveći deo nalazi se na potezu Matej, elitinim karlovačkim vinogradima sa koga dolazi najkvalitetnije grožđe. U prošlosti, ovaj deo su nazivali i Šećerni do jer je ovde grožđe oduvek nakupljalo najviše šećera. Imajući u vidu činjenicu da je u pitanju kotlina koja se obrušava prema Dunavu, čime se sva suvišna vlaga spušta na dole, odlično strujanje vetrova kao i to da ove vinograde greju dva sunca: jedno sa neba i drugo sa Dunava, kvalitet grožđa nije za iznenađenje. Pored zasada Grašca belog (čuveni klon SK 54), Šardonea, Portogizera, Frankovke i Caberne sovinjona, ovde se nalaze i prvi zasadi Rajnskog rizlinga i Merloa na Fruškoj gori, na koje smo posebno ponosni.

Manje količine Grašca belog zasađene su i u vinogradima Lipovac i Ćušilovo, dok se nešto Merloa i Rajnskog rizlinga nalazi i u vinogradu Krstuševina.

U našoj porodici, ostao je zapamćen događaj od sredine devedesetih kada je deda Slavko jednog dana došao kući i rekao da je kupio novu opremu za vinariju. To nije bilo ništa iznenađujuće, obzirom da se u kući već diskutovalo o tome šta i gde treba kupiti. Ipak, kada je rekao šta je kupio, pomalo iznenađeni zet Jovan, tada još početnik u vinskom poslu, upitao ga je:

    Pa dobro, jesi morao baš najskuplje da kupiš?
    Ako hoćeš nešto dobro, to onda mora i da košta!, odgovorio mu je deda.

I tako, svih ovih godina, filozofija se nije menjala. Nismo uvek radi da kupujemo najskuplje, ali zato uvek tražimo najbolje. Investicija u tehnologiju, daje vidljive rezultate već posle prvog korišćenja.

Kada je, odlazeći iz roditeljskog doma, naš deda kupio svoju kuću i imanje, prvi posao mu je bio kopanje vinskog podruma. Znao je on da će vino izgraditi kuću, a da obrnuto nikad neće biti. U tom podrumu danas se nalazi naša barik sala. Proizvodnju smo zbog potrebe za većim prostorom izmestili u novi objekat – vinariju.

Nova vinarija se nalazi u vinogradu Matej i još uvek nije zvanično otvorena za posete. Kao i sve do sada i nju gradimo polako, strpljivo i prema mogućnostima. Ukupan kapacitet vinarije je 150.000 litara, ali za sada koristimo nešto manje od polovine. Ipak, novi vinogradi niču i nove generacije Kišovih potomaka stasavaju…