Najistočnijem delu Srbije, na tromeđi sa Bugarskom i Rumunijom, usud je dao ono što je vinarima najmilije - sunce, sunce i sunce. Od Negotinske Krajine, smeštene između planina Miroč, Crni vrh i Deli Jovan, omeđene Dunavom i Timokom, u SFRJ je samo Hvar imao više sunčanih dana u godini.

Specifična mikroklima, koju brižljivo čuvaju planinski masivi i dve reke, uslovio je da još od doba Rimljana u ovom kraju ljudi žive sa grožđem i vinom.

Krajina je, kažu stari spisi, od vajkada vinom pojila i Evropu i od toga dobro zarađivala. Zlatno doba doživeli su sredinom 19. veka, u vreme kada je filoksera pustošila francuske vinograde. Istorija beleži da je 1887. iz carinarnice u Radujevcu samo u Bordo izvezeno više od 2 miliona litara, koje su Francuzi platili zlatnim "napoleonima".

Svoju vinsku priču, početkom dvehiljaditih, počeo je da ispisuje i Negotinac Nikola Mladenović Matalj. Predstavnik nove generacije vinara Srbije, stručnjak, entuzijasta i ljubitelj dobrih vina - srdačan, nasmejan, otvoren.

Vinariju iz koje danas godišnje izađe oko 75.000 boca, Mladenovići su pokrenuli kao porodični posao (i ime joj dali po "porodičnom" nadimku), odlučivši da 2004. najpre obnove zapušteni vinograd na brdu Kremenjača. Posadili su nove sorte, pre svega cabernet sauvignon, uložili u opremu i - otisnuli se u avanturu.

Vinarija Matalj osluškuje tradiciju i oslanja se na nju, ali uz dobro poznavanje savremenih prilika i trendova. Kako u proizvodnji, te korišćenju naučnih saznanja i tehnoloških novina, tako i u pristupu tržištu, marketingu, odnosu prema kupcima i planiranju prodaje... "Vinarstvo danas i pre 50 godina, ne može da bude isto", kaže nam Nikola na početku razgovora.

Plamen je rasplamsao Kremen - i danas najcenjenije i najprodavanije Matalj vino. Već čuven i medaljama okićen, Kremen je postao novi sinonim za dobra negotinska crvena vina, i dao dodatnu potvrdu da je Krajina region sa odličnim uslovima za sortu cabernet sauvignon. Između ostalih priznanja, Kremen je poneo i Grand Prix za najbolje vino Srbije dve godine uzastopno, 2013. i 2014.

- Želeli smo da napravimo vino sa našeg, specifičnog podneblja, sa sopstvenom etiketom. Želeli smo da iskoristimo ono što nam je priroda dala i da dodamo lični pečat.

Uz ovo vino, iz njihovih podruma stižu i Kremen Kamen, Terasa i Dušica.

Matalj poseduje ukupno 30 hektara pod vinovom lozom, na tri lokacije, u tri različita negotinska vinogorja (od ukupno 5, koliko postoji u ovom kraju).

- Svako vinogorje ima različitu mikroklimu, u zavisnosti od geografskih karakteristika, da li je bliže ili dalje Dunavu i slično... Znali smo da jedna lokacija ne može da da apsolutni kvalitet i ciljano smo se odlučili za tri. Prva je Kremenjača, u selu Tamnič, po kojoj Kremen i nosi naziv. Druga je Terasa, u Mihajlovcu na Dunavu, koja je "krstila" vina Terasa Chardonnay i Terasa Sauvignon Blanc. Treća je Bukovo, gde je smešten naš novi pogon.

Jedino su roze Dušicu, kaže, nazvali tako jer je "vino za dušu".

- Godišnje imamo 75.000 boca, a sa selidbom u novi pogon tokom 2017. godine, uz koji smo podigli i degustacioni prostor, kao i manje smeštajne kapacitete, otvorili smo vrata i značajno većoj proizvodnji, potencijalno i do 200.000. Budući da beležimo permanentni rast u prodaji, imamo i veliki potencijal za rast proizvodnje - najveće ograničenje, koje smo sada prevazišli, bio nam je upravo prostor - kaže naš sagovornik.

Srbija je i dalje najjače tržište ove vinarije, a oko 20% proizvodnje prodaju u inostranstvu - uz stalan trud da osvoje i nove zemlje. Uz Dansku, Nemačku i Bugarsku, pregovaraju i o plasmanu u SAD i Belgiju.

 Vinari rade tokom cele sezone, što u vinogradu, što u podrumu, što na planiranju, ugovaranju poslova, posećivanju sajmova... Naš sagovornik ne krije da živi sa svojim poslom.

- No, u svakom privatnom poslu, vi živite sa njim i radni dan se nikad ne završava. Zbog čega to kažem? Ne zato što treba da sve vreme radite, zapravo - imate mogućnost da sami birate kog dana ćete, kada, koliko i da li uopšte da radite, nego zbog toga što sve vreme nosite odgovornost sa sobom. Odgovornost, odnos prema poslu i životu nije nešto što učite u školi, već u kući, u porodici, pa sam tako i ja sve to nasledio od svog oca.

Naš sagovornik ističe da su, u procesu spravljanja vina, faktor čovek i faktor priroda, stalno isprepletani.

- Čovek je neizostavan deo proizvodnje vina. Vinar stalno balansira između onoga što je zamislio i onoga što mu je godina dala.

Vinari iz Krajine prvi su u našoj zemlji pokrenuli usklađivanje geografskog porekla sa sistemom koji propisuje EU, još 2011. godine. Četiri godine kasnije, usvojen je Elaborat o zaštiti vina sa oznakom geografskog porekla Negotinska Krajina, kojim su propisani uslovi za korišćenje ove oznake. Tako je geografska odrednica povezala negotinska vina sa istorijom i tradicijom kvaliteta, što je za tamošnje vinare postalo "bod" više, pre svega u marketinškim aktivnostima.

Istovremeno, medalje koje osvajaju, doprinose promociji vinske regije - te se ove dve stvari konstantno dopunjuju.

Vino i gitara

Osim vina, kaže nam Nikola, srcu mu je prirasla i gitara, od koje se ne odvaja od srednjoškolskih dana. "Sviram stalno", kaže sa osmehom. Uz vinske snove, mašta i da ponovo okupi srednjoškolski bend.

Diplomirao je na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu. Otac je tri devojčice.

Izvor; eKapija