Svako po 60 litara – toliko se godišnje piva popije u Srbiji. A osnovni pivski sastojak gaji se na samo jednom mestu u zemlji.

U zlatno doba, hmelj se u Vojvodini gajio na hiljadama hektara, da bi 2011. godine proizvodnja te sirovine potpuno prestala. Razlozi – sankcije i privatizacija pivara. Ipak, pre nekoliko godina ponovo su zasađene prve stabljike hmelja u Bačkom Petrovcu. U bivšoj Jugoslaviji, na njivama u ovom mestu, hmelj se gajio na više od hiljadu hektara. Danas, proizvodnja je spala na samo dvadesetak - gaje četiri američke i tri domaće sorte, od kojih je jedna autohtona. Tako je od pre tri godine – kada Rastislav Struhar obnavlja proizvodnju.

- Glavni razlog je bio taj što su se pojavile male, koje sada zovemo kraft pivare – koje čak i više od 10 puta koriste hmelj u svojoj proizvodnji nego što ga koriste industrijske pivare - objašnjava Rastislav Struhar iz a. d. Petrovec.

Jedna beogradska stalni je kupac već godinu dana.

- Naravno da bih da koristimo što više domaćeg hmelja. Neke stvari ne možemo da postignemo samo sa domaćim, ali, takođe, mnogo bismo mogli da postignemo koristeći i jedan i drugi u različitim kombinacijama - kaže Uroš Zakalanović iz pivare "KAŠ" i dodaje da se domaći definitivno više isplati.

Domaći hmelj, međutim, zakopao je strani kapital. Čak i proizvođači koji su odoleli sankcijama devedesetih, nisu privatizacijama posle dvehiljaditih jer kupce pivara država nije obavezala da koriste domaću sirovinu. Pivski sastojak uvoze.

- To nije primereno zemlji koja se okrenula tržišnoj ekonomiji, kao što smo mi, i to je jedna mera koja je davno napuštena. Svi proizvođači, prerađivači se rukovode svojom poslovnom politikom na kraju i cenama - objašnjava Milan Ćuprić iz Ministarstva poljoprivrede.

Novu šansu jedini hmeljar vidi u registru novih sorti i smanjenju akciza malim pivarima.

- Ako smanji ili u potpunosti ukine akcize onima koji kupuju domaći hmelj, država može da naplati preko proizvođača hmelja, radnika, zapošljavanja novih radnika - ističe Rastislav Struhar.

A, ponuda države, za sada, su subvencije.

- Podsticaj za podizanje proizvodnih zasada hmelja iznosi tri miliona dinara po podnosiocu zahteva - navodi Milan Ćuprić i dodaje da interesa, nažalost, nema.

Interesa nema, iako je hmelj čak 20 puta profitabilniji od kukuruza, pšenice ili soje. Zato ga je, samo prošle godine u zemlju uvezeno oko 52 tone, u vrednosti od pola miliona evra.

Izvor: eKapija