Šta lidera čini liderom?
piše Milan Nikolić

O tome su pisane studije. Rađene analizei stručna istraživanja. Ipak, ono što se jedino pokazalo tačnim jeste činjenicada se liderom ne postaje preko noći i da određene predispozicije koje se tičusamog karaktera ličnosti imaju veliku ulogu u tome. Dakle, instant saveti nepomažu kao i u brojnim drugim slučajevima. Ono što uvek deluje, sa i bezpomenute karakterne predispozicije, jeste dugoročni rad na sebi.

1.Lider je, na prvom mestum vizionar.Da, slažemo se – to je dosta rabljena reč, čak pomalo i izlizana od prekomernei pogrešne upotrebe. Ali, lider mora raspolagati sposobnostima koje će muomogućiti da ima jasne ideje (u svakom trenutku) i vrlo preciznu predstavu obudućnosti posla koji radi. U tom smislu, on stoji ispred svog tima. Ta istavizija ne mora uvek biti tačna, jasna do najsitnijih detalja, nekada može bitii pogrešna, ali od liderskih sposobnosti zavisi konačni ishod zamišljenog. Iliderima su dozvoljene greške.

2.Lider je osoba za koju je socijalnainteligencija presudna. On ne mora biti najpametniji, ne mora imati najveći IQ,vrlo često, pokazali su mnogi slučajevi, nije ni najobrazovaniji ilinajškolovaniji među onima sa kojima radi. Ono što se od osobe na toj pozicijiočekuje jeste pouzdana procena ljudi, neka vrsta psihološke obdarenosti da, ustartu ili nakon kratkog vremena, ima jasnu sliku o članovima svog tima pa i, uskladi s tim, realna očekivanja od njih.

3.Lideri nisu nedodirljivi. Njihova moći umešnost se ne mere time koliko veliku distancu prave prema drugima.Egomanijakalnost, umišljenost i nedostupnost pokazali su se kao osobine kojelidere (čak i političke) vode u propast. Njegovi saradnici ne bi trebalo da gadoživljavaju kao prijatelja, što podrazumeva određenu dozu opuštenosti iletargije, ali ne bi smeli da funkcionišu u strahu i napetosti.

4.To nas vodi sledećoj važnoj tački.Istinski lideri znaju kako da iskreiraju okruženje koje će biti, pre svega,podsticajno za rad.U prevodu, niko ne očekuje da se na poslu oseća kao kodkuće, bez obzira na teretane, bazene, dining room-ove u savremenim kompanijama,o čemu se piše kao o senzaciji. Onog trenutka kada izađe iz lifta i zakorači usvoje 4 poslovne prostorije, kao i nekoliko koraka pre toga, dok ide prednjima, zaposeni bi trebalo da se oseća motivisano, žargonski rečeno – zagrejanoza posao, optimistično. Možda ova predstava zvuči suviše idealno, ali jasno jeda ljudi imaju oscilacije u svom dnevnom, pa i poslovnom ritmu, ali generalanodnos prema mestu na kojem rade upravo bi morai da izgleda tako. Lider, uskladu sa navedenim u tački dva, jeste osoba koja ima moć (energiju, harizmu,retoriku) da podstakne ljude (ukoliko ih je već učinio delom svog tima) i daizvuče najbolje iz njih.

5. Lider ima sluha za svoje saradnike.On nije manipulator, sadista, ukrotitelj. Baš kao što nije ni uteštelj, rame zaplakanje, brižan prijatelj. Procenjujući one sa kojiima je angažovan na istomposlu, lider bi morao imati jasnu predstavu o objektivnoj vrednosti onih sakojima radi. Sami tim će i sebe zaštiti od manipulacija kolega.

6.Lider se povlači pred izazovima. Kaošto ni bezglavo ne srlja u njih. Liderstvo se ne meri stalnim osvajanjem bodovana nekoj zamišljenoj, imaginarnoj tabeli. Vođa je onaj koji racionalnoprocenjuje, koristi šanse, ima u vidu prednosti i eventualne posledice, sliku odobitku ili gubitku. Spremnost na rizik ima smisla, ali mora biti striktnorazlikvana od bezglavog srljanja.

7.Iz toga logično proizilazi zaključakda lider nije osoba opterećena dokazivanjem. Kao i svako drugi, na bilo kommestu poslovne lestivice, lider je u obavezi da postignućima opravda svojupoziciju, ali ukoliko opsesija dokazivanjem postane osnova i svrha njegovograda, to ga distancira i od tima i od dobrih rezultata.