Brendovi Srbije – Kome potrošačiveruju?

Brend je ključnareč našeg vremena. Indsutrijska revolucija, napredak proizvodnje i otvaranjetržišta ključni su faktori koji su proces brendiranja učinili preudnim zauspeh. Kupcu se danas nudi enorman broj proizvoda i, bez obzira na razlike odjedne sredine do druge, svako ima priliku da napravi izbor. U hiper razvijenim,srednje razvijenim i tranzicionim društvima. Osnovno zaključak se nameće sam odsebe. Prepoznatljivost je uslov života i razvoja brenda. Bez te karakteristikeon zapravo i ne postoji.

I u Srbiji jevažnost procesa brendiranja odavno prepoznata. Strategije kojima se proizvođačikoriste da bi u tome uspeli su različite. Marketinške kampanje su na prvommestu, a da bi „pogodile metu“ moraju biti, pre svega, inovativne. Zatim,usmerene na konkretnu, precizno određenu ciljnu grupu, a potom i postavljenetako da po estetskim vrednostima potencijalni kupac percipira proizvod štobliže viziji njegovih kreatora. Prva kupovina je test kvaliteta posle kojeg sledirezime – potriošač se vezuje za brend ili ga odbija. U zavisnosti od(ne)doslednosti proizvođača može se desiti i da vremenom odustane od njega.

Jedno je sigurno.Ime, koje je osnova brenda, stvara vezu između kupaca i potrošača, a od umećaovih drugih, kako da održe nivo svog proizvoda ali i pobede u tržišnojutakmici, usled stalnog pritiska konkurencije, zavisi koliko će ta vezatrajati. Stručnjaci kažu da je emotivna veza i u ovom slučaju najvažnija štojeste psihološki lako razumljivo. I danas se prepričava anketa u kojojrasplakana žena u Hrvatskoj nije mogla da se pomiri sa činjenicom da jeMerkator postao Konzum.

Na razvojbrendova u Srbiji presudno su uticali moderna maloprodaja iz Evrope, otvaranjetržišta, i nova kultura kupovanja. Kada je o ovom poslednjem reč, svakako semisli na ekspanziju šoping molova kao nove insititucije u životima ljudi naovim prostorima. Bilo šta slično iz devedesetih godina nije bilo ni blizudanašnjim trgovinskim centrima koji objedinjuju sve potrebe savremenog čoveka.Bar, kada je o nabavci reč ali, jasno nam je, da se na tome ponuda ne završava.Mol, kao objekat, takođe može postati brend i takođe računa na pomenutu„emocionalnu vezu“. Otuda toliko zabavnih sadržaja na ovim mestima, čak ikulturne i ugostiteljske ponude.

U takvomokruženju brojne domaće firme izborile su se za svoje pozicije na tržištutojest u navikama potrošača. Istraživanja su pokazala da Srbi veruju domaćimbrendovima i da im daju čak blagu prednost u odnosu na strane. Cifre su sledeće– Od trideset vodećih brendova u Srbiji,čak 21 je domaćeg porekla. Interesantno je da je većina zapravo vezana zaprehrambenu industriju. U siromašnijim zemljama potrošačka korpa je prioritet,a u njoj ponajpre mora da se nađe mesta za osnovne stvari. Sve drugo jenadogradnja. Samim tim, brendovi za koje se vezuju ljudi sa ovih prostora su –Moja kravica (Imlek), Sombosrka feta, Fidelinka, Frikom (bez obzira na promenuvlasničke strukture i dalje je „viđen“ kao nešto „naše“ s obzirom na godineprisustva na ovdašnjem tržištu), Polimark.. U top srpske brendove spadaju iPlazma, proizvodi Soko Štarka i Knjaz Miloša. Ponavljamo, u mnogim kompanijamai fondovima koji stoje iza ovih imena dolazilo je do promena vlasničkihstruktura kao i prisustva stranog kapitala, ali baš to ide u prilog tezi da je emocionalna povezanost kupca i proizvoda u koji je on stekao poverenjepresudna.

Takođe, uočljivaje razlika u ulaganju u marketinške kampanje između domaćih i stranihproizvoda. Inostrane kompanije raspolažu znatno većim budžetima (uvekilustarativan primer su mobilne telefonije) što za domaće proizvođače predstavlja dodatni izazov u procesu pozicioniranja. Ali u isti mah i podstičekreativnost.